Анђеоски глас, лице нежних црта, дух слободан, темперамент очигледан...

О нечијим квалитетима морате да говорите, а нечије дарове једноставно чујете и видите. Било да пева на грчком или српском језику, било да рецитује, глуми, пише, пролази школским ходником, некако знате да је реч о посебној особи. Без ње, свечана сала никада више неће бити иста.

Вуковац, млади хемичар окићен наградама, математичарка и велики љубитељ језика. Са друге стране, уметница, са дипломом основне и завршеним другим разредом средње музичке школе. Можда сте је слушали у Задужбини Илије Коларца или Сава Центру, где је имала концерте под диригентском палицом Даринке Матић Маровић.

Дарована даром песме, креативна, свестрана, хумана и дружељубива, заиста ће нам недостајати...

Довиђења Анастасија, поносимо се тобом и желимо ти све најбоље!