Друштвене игре уче децу стварима које се не могу увек научити у школи, а које су у животу важне колико и образовање – да сарађују, да буду праведни, да побеђују и губе…
На жалост, друштвене игре се све мање играју и у породици, „захваљујући“ развоју модерних технологија и уређаја, који све више одвлаче пажњу и деце и родитеља.Уместо дружења и непосредног контакта са другом децом, деца већи део свог слободног времена проводе испред малих екрана,уз мобилне телефоне, таблете и компјутере, па постају отуђена и незаинтересована за осећања других.
Друштвене игре их уче управо томе: да буду бољи другари, да буду способни да разумеју осећања и поступке других.Зато је веома важно да са децом што чешће играмо друштвене игре и подстичемо их да их сами међусобно играју.
Одлично осмишљене и планиране активности, као и увек, реализоване су уз велику помоћ и подршку родитеља .