У ове дане ванредног стања када сви проводимо највећи део свог времена у кући желим да подсетим наше садашње, бивше и будуће ђаке, колеге, родитеље и све пријатеље наше школе на нешто лепо што се у школи дешавало задње три године.
Пројекат школски мозаик је окупио огроман број деце, родитеља и наставника у стварању једног великог, а касније, до скоро задњег дана пред увођење ванредног стања много мањих уметничких дела. На нека дела сам посебно поносна јер сам сигурна да математике која је свуда око нас нема много у мозаицима, али је зато има на зиду испред два кабинета за математику наше школе. Ти радови су на моју идеју, настали као резултат труда наших ученика који су урадили све, од цртања на гипс табли, сецкања керамичких плочица, лепљења које је трајало данима и месецима понекад, до фуговања и финалног глачања до перфекције. Мика Алас би био поносан на мозаик који смо направили на основу једне старе црно беле фотографије из 1920. год на којој је он са својим највећим уловом, сомом од 120 кг.
Посебну захвалност дугујемо нашој Гордани Хајдин, уметници која није штедела своје време и труд у раду са децом, која нам је свима помогла да све мозаике завршимо најбоље могуће уз минимална средства. Практично, имали смо у почетку једна клешта која је она донела и плочице које су углавном доносила деца. Најлепше у свему је што деца која су радила на мозаицима сада могу и сама у овим данима да праве неке своје нове мозаике и ја верујем да то сада и раде. Свима им желим много задовољства и успеха у том раду.
Наставница математике
Вера Каџибанов
Ово је само најминималнији број слика деце која су радила на мозаицима.
