ТЕОДОРА АРИТОНОВИЋ
Ученик генерације, одељење 8-2
Свако одељење је читава једна галаксија. На небу свог одељења, галаксији која носи толико различитих звезда, она је најсјајнија.
У данима који су иза њих, виде је као своју школску другарицу која ниже математичке формуле, на њих надовезује периодни систем елемената и док они заједно плове низ најдужу реку у Африци, претварају се у најнежније ноте. Тако х2+СО2>5 постаје победничка песма на неком престижном музичком фестивалу који је већ био записан у њеној ДНК.
Њена снага је огромна и на њу је требало рачунати, требало је рачунати и на то да ће вам стати на црту и проверити колико је јака. То могу само посебни, они којима дипломе са такмичења нису довољна потврда, они који знају да стално морају да раде и расту.
Снага њеног бића је у њеном гласу, у њеном гласу је лепота дарована, она која нас је остављала занемеле и уздрмане, са сузом у оку. Била нам је пут да осетимо лепоту и величину духовности док нас је носила на таласима своје песме. Све од себе слила је у слику коју чујемо док она пева “Пред иконом Светог Саве”.
То је наша Теодора, на правом путу. Она је добила дар и дар је дала нама. Тако је постала један заиста посебан кандидат за ученика генераје.
АНАСТАСИЈА ЈОВАНОВИЋ
Предлог за ученика генерације, одељење 8-1
Причајући са децом о Анастасији једна реч је изговорена много пута, а то је пријатељ.
На свету је најтеже објаснити пријатељство. Кажу да ако нисте научили смисао пријатељства, стварно нисте научили ништа. Анастасија је научила оно најбитније у нашој школи – да помогне, да заштити, да сачува, да буде пријатељ.
Омиљена међу вршњацима, дискретна и ненаметљива, спонтана, самостална, јасног става, праведна и хумана, само су неке од особина које смо препознали у нашој Анастасији. Њени вршњаци кажу да их засмејава до суза, да је увек ту за њих када дан треба обојити смехом а бриге отерати. Кажу ми да је одан чувар свих њихових тајни. Дуго и пажљиво је Анастасија градила то поверење а други ће га дуго памтити.
И ја ћу дуго памтити девојчицу ведрог и насмејаног лика која плени својом радозланошћу, ентузијазмом и пожртвовањем за друге.
ТЕОДОРА ПЕТРОВИЋ
Предлог за ученика генерације одељење 8-3
У богатом мору јединствених ученика крије се прави бисер -Теодора Петровић. Не постоји наставник који на постављено питање погледом не тражи њу, јер је сигуран да она одговор зна. Она је најбољи ученик нашег одељења. Лепа и паметна, нежна и племенита, вредна и одговорна. Више од такмичења, воли своје знање несебично да дели и помаже другарима и када други то не препознају. Расположена и насмејана, она сигурно и храбро, кораком балерине, наставља даље а на нама је да се њом поносимо и аплаузом је подржимо.
САВА ПЕТРОВИЋ
Предлог за ученика генерације, одељење 8-4
У његовом имену стоји снага, сигурност и мудрост. И спојио је све то у себи, снажан је, сугуран и мудар, али и нешто много више од тога.
Његови школски другови кажу да ђак генерације није само онај који је најбољи у постигнућима и владању, знају да нјабољи мора бити и добар друг и пријатељ. Кажу да је спреман да помогне, нађе решење, да дели.
Умеће дељења је одлика великих и широких, али надасве мудрих људи. Он је свој иметак делио са друговима, али још више са нама. Своје победе и успехе дао је као поклон својој школи и наставницима који су имали част да расту са Савом. И није се трудио да буде лажно скроман, само је био то што јесте прихватајући поразе једнако као и победе, а то је зато што Сава зна свој пут, а на том путу нема места одустајању.
И још је имао да да. Волонтира у Црвеном крсту, као да никад није довољно давања.
Стихови кажу:
“И ако себе целог дамо,
тек таба можемо бити цели.”
Сава давању даје посебну тежину. Чак су и његова захтевна питања и тражења од вас, заправо била давања. Могли смо и ми да се брусимо, проверавамо и уживамо у раду са неким ко је спреман да нас слуша и чује, али и провери и супротстави нам се. Уз осмех, јер то је Сава.